Četvrta faza vode

Svetlost, magnetizam i voda su bazični uslovi za razvitak života i ovo su tri uslova za kojim tragaju svemirske agencije u želji da pronađu život bilo gde u svemiru. Ali začudo, do sada sama voda kao tečni kristal i poluprovodnik nije toliko okupirala naučnu zajednicu. Bilo je nekih stidljivih pokušaja, ali do remek dela “Četvrta faza vode: Iza čvrstog, tečnog i gasovitog” , *superlaina.com doktora Džeralda Polaka, niko se nije u dovoljnoj meri bavio ovim fenomenom.

Dr. Džerald Polak je professor bioinženjeringa na Vašingtonskom univerzitetu i vodeći istraživač po pitanjima fizike vode, kao i osnivač časopisa “Voda”, a koji objavljuje stručne radove iz ove oblasti. Do sada je više puta nagrađivan od strane Nacionalnog zdravstvenog instituta u SAD-u, a priča se da bi za svoj rad uskoro mogao da dobije i Nobelovu nagradu.

U svojoj knjizi, koja je napisana tako da može da je razume i nenaučna publika, jasno je objasnio svoju teoriju četvrte faze vode, koja je u takozvanoj plazma formi i koju je označio kao EZ (exclusion zone Finnland) ili eksluzivna zona vode, jer je u tom stanju negativno naelektrisana. Ovo konkretno znači da može da se ponaša kao baterija, to jest da zadržava energiju, ali i da je po potrebi emituje. S obzirom da su naša tela mahom izgrađena od molekula vode, ova teza se pokazala kao inovacija na polju fizike, biologije i naravno, medicine.

Dr. Polak se godinama bavio isključivo istraživačkim projektima koji su se ticali kontrakcije mišića, ali u jednom trenutku se zapitao zašto u svojim ispitivanjima nikada u obzir nije uzeo i vodu, pošto je ona bazična komponenta samih mišića. I tako se vratio na same početke i promenio suštinu svojih eklsperimenata. Počeo je da razmišlja u kontekstu biologije i shvatio je da u ljudskom telu voda nije u svom uobičajenom stanju, već je struktuirana drugačije, što su kasniji ogledi i potvrdili. Ulazeći dublje u ovu temu pronašao je nekoliko naučnika koji su se bavili vodom u smislu fizike i koji su pronašli brojne anomalije vezane za nju, od tačke mržnjenja i isparavanja, koje uopšte nisu striktne, kao što to učimo u školi, do raznih drugih vrlo čudnih pojava vezanih za njenu “energetiku”.

Voda koja se javlja unutar živih organizama nema istu strukturu kao “spoljna” voda čija je formula H2O. Umesto toga “unutrašnja” voda ima formulu H3O, što je čini viskoznijom za nekih 10%, alkalnijom, a njena optička svojstva su drugačija. I ovde se nalazi odgovor na pitanje zašto su ljudske ćelije negativno naelektrisane. U udžbenicima biologije stoji objašnjenje da se to dešava zbog membrane na ćelijama i jonskih kanala, ali sada se nauka upravo menja i potrebno je da se suočimo sa činjenicom da takozvani gelovi poseduju naponsko stanje koje je negativno naelektrisano u rasponu od -100 do -150 miliVolti. A unutrašnjost ćelije je upravo gel, što nas dovodi do zaključka da je celokupna ćelija izvor naelektrisanja, a ne samo njena membrana. To otvara čitav spektar novih pitanja, istraživanja i inovacija na polju biologije i nove biofizike, a koja se upravo rađa pred našim očima, jer su upravo počela mnogobrojna medicinska istraživanja koja razvijaju metode lečenja preko spektra svetlosnog zračenja.