Istorija matematike koja se upravo stvara

Kada se razmišlja o matematici ljudima koji se profesionalno ne bave ovom naukom obično deluje da je matematika jedna hiljadama godina ranije utemeljena i potpuno istražena nauka u kojoj više nema ama baš ničeg za otkrivanje. Što, naravno, nije istina. A slučaj Grigorija Perelmana će nam i pokazati kako se upravo u ovim trenucima stvara legenda.

Perelman je prva osoba koja je tačno rešila jedan od takozvanih matematičkih “milenijumskih problema” Klej Instituta. U pitanju su zadaci više matematike koji već hiljadu godina čekaju da ih neko napokon odgonetne i Perelman je upravo bio taj za problem “Poenkaerove pretpostavke”, koji je i rešio dve godine po objavljivanju spiska “nerešivih” zadataka. Glavni problem koji se javio je zapravio bio u načinu objavljivanja rešenja, jer je Perelman postovao svoje članke direktno na Internet, umesto da ih tradicionalno objavi u nekom od matematičkih časopisa. Ovaj njegov potez je izazvao nedoumice da li ga uopšte treba kandidovati za prestižnu Fildsovu medalju, koja u svetu matematike ima istu reputaciju kao i Nobelova. Da bi se ova situacija još više zakomplikovala u međuvremenu je tim kineskih matematičara publikovao rešenje i tvrdio da su ga oni pronašli pre Perelmana, ali sada to nisu mogli da dokažu zbog takozvane povrede procedure objavljivanja. Uz sve ovo, na našoj planeti postoji tek nekoliko vrhunskih matematičara koji uopšte mogu da razumeju proceduru načina rešavanja Poenkaerove pretpostavke.

Na kraju cele ove zavrzlame, u najboljem matematičkom maniru, Grigorij Perelman je ipak 2006. godine proglašen za dobitnika Fildsove medalje i novčane nagrade koja ide uz nju, ali odbio ju je i tiho se povukao da živi u malom stanu sa svojom majkom u Sankt Petersburgu. Štaviše, u trenucima svetske slave izjavio je da nema vremena da se bavi tom temom, jer mora hitno da ide u šumu i bere pečurke, pošto je sezona branja na izmaku.

Godinama kasnije Maša Gesen je objavila knjigu “Savršena strogoća: Genije i matematički proboj veka” u kojoj je opisala Perelmanove početke, kako je postao zvezda ruske matematičke zajednice i koliko je morao da se namuči u toku studiranja. Ova knjiga je opisala i događaje koji se su se desili i posle čuvene 2006. godine opisujući dobar završetak zavrzlame sa kineskim matematičarima, koji su preimenovali njihov rad kao “Hamilton-Perelmanov dokaz Poenkaerove pretpostavke i Geometrizacijske pretpostavke”, dajuću mu tako prvenstvo. Ali bez obzira što je svaka sumnja bila uklonjena sa njegovog rada i što je Klej institut 2010. odlučio da mu dodeli million dolara, Perelman je nastavio da živi vrlo skromno i povučeno u odnosu na matematičku zajednicu.

Odbio je nagradu ovog puta sa obrazloženjem da je i Ričard Hamilton zaslužan za nju, jer je upravo na Hamiltonovim osnovama bazirao svoje rešenje. Kao i činjenicu da je matematička zajednica nepravedna i da on ne želi da se pokazuje svetu kao neka egzotična životinja u zoološkom vrtu, kako je rekao jednom upornom novinaru kroz zatvorena vrata svog stana.

U međuvremenu je snimljen i dokumentarni film o njegovom životu, u kome on naravno nije učestvova, ali je jedan od njegovih kolega matematičara skoro izjavio da Perelman i dalje radi, i to vrlo uspešno i da će se matematika budućnosti menjati. A o tome će učiti generacije vekovima posle nas.