Mihajlo Pupin

Mihajlo Pupin je srpski pronalazač, naučnik i profesor na Kolumbijskom univerzitetu, a za književno delo “Od izbeglice do pronalazača” dobio je i Pulicerovu nagradu 1924. godine. Ovaj izuzetni naučnik rođen je 1854. godine u selu Idvoru na teritoriji tadašnje Austrougarske monarhije (онлайн займы с плохой кредитной историей). S obzirom da se u mladim godinama isticao inovativnim idejama i brilijantnim umom poslali su ga u Prag da nastavi školovanje. međutim zbog teške finansijske situacije bio je prinuđen da prekine studije i ode u Ameriku.

U trenutku kada se iskrcao na drugoj strani Atlantika u džepu je imao samo pet centi, što mu je omogućilo jedan obrok i ništa više, te je sledećih pet godina svog života proveo radeći fizičke poslove, ali se u isto vreme učio stranim jezicima, kao što su engleski, grčki i latinski, za koje je znao da će mu otvoriti vrata fakultetskog obrazovanja. I tako je i bilo jer je uspeo da položi prijemni ispit i uđe u Kolumbija koledž u Njujorku. Paralelno sa studiranjem radio je i dalje fizičke poslove, držao private časove, a zbog izuzetnih rezultata koje je pokazivao bio je oslobođen plaćanja školarine, i nekoliko puta i novčano nagrađen. Po završetku koledža vratio se u Evropu, ali ovog puta u Veliku Britaniju gde je nastavio školovanje na Kembridžu, a zatim je otišao kod čuvenog profesora Helmholca na Berlinskom univerzitetu gde je počeo studije u oblasti eksperimentalne fizike, a doktorirao je na temi koja je bila vezana za fizičku hemiju.

Tokom studija na Berlinskom univerzitetu asistirao je čuvenom naučniku Kirkhofu, pored Helmholca i bio direktni svedok grandioznih otkrića u svetu fizike i elektrotehnike. Na Kolumbijski univerzitet u Americi se vratio 1889. godine gde je radio kao redovni profesor teorijske elektrotehnike i istraživač sledećih četrdeset godina. Nekoliko godina po povratku patentirao je strujno kolo sa podešavanjem u rezonancu i ovaj patent je ubrzo prodao kompaniji Markoni. Zatim je otkrio sekundarne rendgenske radijacije i brzu metodu rendgenskog snimanja, tako što se ispred fotografske ploče umeće fluoroscentni ekran, čime je smanjeno vreme ekspozicije na nekoliko sekundi.

Privatni život mu je bio težak, jer je njegova supruga umrla posle samo osam godina braka, ostavljajući ga da se sam brine o njihovoj ćerki, što je on i činio trudeći se da svoje dete usmeri u pravcu nauke.

Kao njegov najznačajniji doprinos nauci vodi se takozvana “Pupinova teorija” koja je dovela do rešenja problema povećanja dometa telefonskih struja. Njenom primenom otklonjeno je štetno dejstvo kapacitivnosti struja i posledični šumovi su potpuno uklonjeni, tako što su induktivni kalemovi postavljani na tačnim razmacima duž vodova. Ovi kalemovi se i dan danas zovu Pupinovi kalemovi, našem naučniku u čast.

Pupin se dalje bavio novim rešenjima u oblasti naizmeničnih struja, kao i brojnim drugim temama iz oblasti elektrotehnike, i u ratna vremena bavio se tehnološkim problemima podmornica. Ovaj svet je napustio kao cenjen naučnik 1935. godine, a iza njega je ostalo više desetina patenata koji se koriste i dan danas.

Njemu u čast 1958. godine ustanovljena je nagrada koja se zove Medalja Mihajla Pupina i dodeljuje je Asocijacija polaznika Kolumbijske inženjerske škole. Ova nagrada se prima za specijalna dostignuća američkih državljana u oblastima nauke, inženjerstva ili tehnologije.

Opširnije http://www.fixdengi.com/.