Prodor u medicini – tretman lečenja raka

Na zvaničnom sajtu svetski čuvene klinike Mejo pre dve godine pojavio se vrlo interesantan izveštaj, a koji se ticao eksperimenata koji su uspešno izvedeni u slučajevima lečenja nekoliko vrsta raka. I ranijih godina se spekulisalo unutar medicinske zajednice koliki je zapravo značaj takozvanih virusoloških i bakterijskih lekova, i čak su postojale teze da se bilo koji oblik raka može neutralisati ubrzgavanjem tuberkoloze u pacijenta, ali ovog puta rezultati su se pokazali u jasno vođenom kliničkom ispitivanju.

Podloga za ovo ispitivanje bili su medicinski izveštaji od pre pedesetak godina koji su stizali iz Afrike i u kojima se spominjalo kako se hematološki tipovi raka kod dece spontano povlače u slučaju infekcije malim boginjama. Sami izveštaji su pokrenuli trend eksperimentisanja i kreiranja medikamenata na bazi onkolitičkih ili antikancer svojstava rubeola i drugih virusa, ali do skoro ovaj trend nije bio toliko zastupljen u zvaničnoj medicini, pogotovo u zapadnom svetu, jer se viroterapijski lekovi trenutno proizvode i distribuiraju samo u nekim azijskim državama. Trenutno je klinika Mejo vodeća po pitanju primene tretmana malih boginja i to samo za eksperimentalno lečenje nekih formi raka, među kojima su i glioblastoma multiforme kao najsmrtonosniji tip tumora na mozgu.

U izveštaju koji je objavljen na sajtu klinike Mejo stoji da takozvani onkolitički virusi, kao što male boginje i jesu, pokazuju selektivne težnje upravo ka tumorima, jer poseduju način da uđu u tumor preko takozvanih molekularnih staza ili preko specifičnih receptora koje koriste kako bi ušle u malignu strukturu. Tim koji je radio na ovom projektu je vodila doktorka Galanis i oni su otkrili da se vakcinacijom živim virusom izaziva spajanje ćelija gliome prilikom susreta sa virusom. Zatim, ovi sada ćelijski agregati, spontano izazivaju apoptozu, ili programiranu smrt. I na ovaj način svaka ćelija raka inficirana virusom može da uzrokuje smrt od 50 do 100 ostalih ćelija i svetu medicine se to označava kao „bystander“ efekat.

Razvijajući ovaj eksperiment dalje, tim lekara je uspeo da modifikuje sam virus malih boginja kako bi poneo transgene u sebi i bio još efektivniji. Rezultati koji su postignuti radom sa makaki majmunima, a koji su najmerodavniji za kasniju primenu na ljudima, su bili bolji od očekivanih, a izlečenja su bila sigurna. Za proveru viralne replikacije unutar samog tumora korišćeni su uzorkovanje perfirene krvi kod pacijenta, kao i radiografsko skeniranje.

Jedan od izazova primene ove terapije je i činjenica da su mnogi pacijenti u svom detinjstvu vakcinisani upravo protiv malih boginja. Međutim, u slučaju da se virus ubrizga direktno u tumor ovaj problem se potpuno zaobilazi i telo reaguje kako treba. Ciljana injekcija direktno u tumor, pri čemu se misli na tumor na mozgu, direktno zaobilazi takozvanu krvno-moždanu barijeru i odmah počinje da ispoljava rezultate. Naravno, da u toku administriranja virusa samo telo može da primeni imunološki odgovor i tako omete virus da uništi tumor, ali se za sprečavanje te funkcije koriste imunosupresivi kao što je ciklofosfamid.

Pored toga ovaj uspešan tim Mejo klinike koji predvodi dr. Galanis radi i dalje na iskorišćenju takozvanih mesenhimalnih stem ćelija koje mogu sistematičnije da isporuče virus na ciljana područja u telu i tako ubrzaju sam proces lečenja.